Датум објављивања: 12.08.2022

Љиљана Ђукић: КАД СЕ ЗВЕЗДЕ МРЕСТЕ И РОЈЕ

 

 

О дрхтајима

 
Окрени главу на другу страну,
ма се и дуга у ноћи казала,
тај поглед није за тебе.
С ким да га памтиш,
па после златиш
тренутке када се тела
раздвојена, још спојеним ћуте?
Окрени главу, у себе зарони.
Свакога трена, сваке минуте,
ко звезде кад се мресте и роје,
навире блажени мир.
У њему ће спати
и дом ће наћи
сви дрхтаји седефне шкољке твоје.
 
 

Искрено писмо

 
Као Андрић Јеленину
влас косе на капуту,
тако и ја,
свакога јутра у постељи,
затворених капака
видим како поред мене
мирно спаваш.
И не смем
да отворим очи.
 
 

О колачима

 
Све што се будило,
расло,
пупило,
цветало
па мирисало
у моме мају
ко сочна торта са две јагоде
руменочврсте,
твој би новембар
сладострасно
у суве ситне
љубавне гурабије
да претвори
и њима нахрани
своја кајања
већ оседела.
Е, 
не дам!
 
 

Зов

 
Коме су птице
На длан слетале
И дрхтај њихових
Малених срца
Крвотоком му
Пропулсирао
Тај никад више
Неће умети
Душу да спута
Да не полети
Кад плавет неба
Восином зовне