Датум објављивања: 04.05.2020

Љиљана Ђукић: ПРОВЕТРАВАЊЕ СНА

 

 

ПТИЦО МЛАДОСТИ

 

 

Нема ме

нема

и шта кога брига

шта потајно

река из пазуха лета

за мене припрема

и зелена ружа

невино ил страсно

кад нестане светла

у малена недра

што сакрива пужа

 

нема ме и нема

а уместо мене

трешња моја цвета

испред моје куће

или на крај света

или у Јапану кад је већ

свеједно

када мене нема

и кад се потајно

у невреме спрема

свака твоја песма

 

нема ме

нема

као да сам земља

испод траве

и празнина све до неба

ништа ми не треба

птицо младости

насушна мрво мојега хлеба

 

 

 

 

ПРОВЕТРАВАЊЕ СНА

 

 

У крв моју

бремениту птицама

звезде се понекад проспу.

Ја чувам свој сунчани део

и измишљам пут на крај лета,

одморне коње да упрегнем.

 

У крв моју

бремениту птицама неба

понекад појуре стрмоглавце.

И кажем: песма,

а оно сама лађа плови.

 

Kрви моје

бремените птицама

и Сунце се у бунилу напије.

 

Зазидано ми море, куд ћу?