Датум објављивања: 27.02.2020

Слободан Ристовић: ОД БОГА КОГА ЈЕ ОТАЦ ЧУВАО У НЕДРИМА

 

 

ОРОШЕНА

 

Још те видим

Како дрхтуљиш у плавом капуту

Модром као убој под оком

Рударских жена

Орошена месечином

Пуном ражане плеве

И сувог лишћа розетле

Остављеног за друго дељење шећера

Жутог

Који се добија преко Црвеног крста

Тако си и капут добила

А можда је било боље

Да су и њега дрпили они из одбора

Срамота је да се медно саће

Повија у ту пустолин

Од које се не види да си анђео

                         Рогатица.14.02.2020.год

 

ЈАРА

Крчка купус

Свака му се лиска позлатила

Па и она што је крај каце на бетон пала

Цвили багремова гранчица

Ни ћамане јој није двојница

У оку ми медени крмељ успомене

Мирише колено њено

Оне што се разметнула

Бије јара 

Да је богдо  сукњу 

Још за прст навише подигне

Па нек оћоравим

јој

Леб ти пољубим

Ко слеп у вучјој чељусти

Земљани сач у фуруни 

Под њеном сукњом

Опрљиле ме све ватре злакушке

Пун сам жара и пепела

Чаура слатког барута

Под чеоним рогом крндеља

Чађавим зеницама у прошлост загледан

Где веје жива плева

И мртва пшеница.

                 Рогатица. 11.02.2020.год,

 

 

ЖДРАКА
                Ранку Јововићу

Ево ти Кума
Брате Витомире
Урихтао се ко да се слика за буквицу
Пуне му очи живог пепела
Де ћеш то Ранко
Питам га
Гледајући док вади
Ребро испод кошуље
Да од њега издеље свиралу
Хоћу у небо да ћурликнем
Вали

Штаћеш у небу
Има места и испод њега
Отуда си дошао
Кад те мајка у леб умесила
Остани овде
Изгледа да ће људи зафалити

Има ли мрака горе
Ко овде међ нама
Вичем
Или си се у ждраку претворио

Ето ти Кума Витомире
Не питај га за браћу
Не стај му на смрт.

                     Рогатица.1о.02.2020.год.

 

 

ТИЋИ КО ГУЈИЋИ

 

Спљескала нас цивилизација,

Ко камион остављено штене на џади.

Ојела нас јапад,

Оглодала прса, чела и образе

Побољевамо од успомена, 

На доба када смо било људи.

Сада смо неко, који  је и мајци далек

И због којег Отац држи скинуту капу

Сципљену коленима, јер су гвожђа однели вукови

Да их ставе брату уместо колијера

Кад ме сретнеш, склони се и преко шанца

А не само украј пута.

Немој да ми однекуда сукне гуја на тебе

Више јој нисам праг ни подрожњача

Пошао сам да некога питам, познајели ме

И дал ме се однекуд сећа

Ето, то да знаш,

А и ја ћу припазити на те

Ове очи којима гледам

Одавно нису моје

Мајка ми их на рабош од Бога измолила

Моје су код тебе брате

Прштиш их док седиш на цепалу

И задеваш се са секиром

Тражећи врат неки уместо гране за потпалу

Плани на мене, да се непогасимо

Ми смо ведло у оној кули код Ниша

То су нам солијери и мастиљарнице

Пишем ти ребрима

Од оловке сам колац направио

И однео пред капију Београда

Нечија ће глава на њу пасти

Као што је на наше пала чавка

Чујеш ли како певају врани гавранови

Наши славују

И тице ластавице

Легу се неки тићи ко гујићи

У гнезду материце

                       Рогатица,07.02.2020.година.

 

 

ВАКО НЕКАКО

 

Примакле се гује праговима

Шћукао се барут уз каписле

Суро време

Мајку му жалосну

Блеји оџак

И јате се чавке

Испод снега муцају трагови

Јагма нека

У устима зуб се попречио

Пусте  мајке шћебиле плетива…

Вако је некако

Ил је горе

Ако може бити

Будна пашчад

Спавају цепала…

 

 

ТАРКАМ ВАТРУ

 

Крмељив

Као печат на некој осуди

Таркам ватру. 

Будим угарке.

Врцне жижак. Забели шунагла.

Кроз снег

Сипи пепео прошлости

Чади време.

Згурила се вода под ћупријом.

Бауљају мршави вукови

Огрнути посном месечином

Руште огризине

Као пустолине

Седим у гаћама

Пред кога ћу ако се обучем?

                   Рогатица.06.02.2020.година

 

 

АЈМО НА РАПОРТ БОГУ БРАТЕ, ДОБРИЦА

 

                             Добрици Ерићу,моме брату превареном.

Ево нас у гробу до заврат

О којем камена Србија виси

Шљиво моја загрцнута

И Тамнаво разорана по парлогу материце

Јој српу мој 

И избледело око на крајпуташу

Ђеда Рашка 

И дрвљанику у Рашкој

Јој Ибру и јој Јованка

Де ће ноћас доброта моја

Са повезом преко очију

И ти, Добрице мој

Издала нас је со у канији Момчиловој

Ошећерила је љуба његова

Њисни, Јабучило

Гркљан ти се ко пупчаик завезао

Ово је мој Пирлитор и Дурмитор

Моја Грачаница и брвнара у Доброселици

Послао сам ти торбицу и у њој двојнице

Ћурликни несретниче

Можда те чује когод у уху

Где се котила гуја

И никле чуваркуће

Упаради се, брате Добрица

Нека смо ко на смотри кад

Нас Бог на рапорт зивне

А оће 

Дабогда нам уши зарасле…

                           Бела Земља. 29.03.2019.год. Дан, када је један Србин                               као сребрна пара Из Србије испао А клео се у њу                                     костима својим.

 

ГРЕОТА

 

Трепери орошен циц 

Свила и фланел

Дрхтуљи као девојчица

И њиском опрљена омица

Бриди шећер узаврео у машицама

Румена чађ нагриза недра

Похајдучила шеница пуна полога

Заседе под челом

И у шибљу трепавица

Ловци носе фишек грлица

Миришу жипони

И најлонска комбина

Купљена кријући

Остављена у купињаку 

Да се на њему излегу птићи

Које ће к о греоту

Нишанити и они што су им срце

У прса укапали

                         Бела Земља. 29.01.2020.год.

 

 

МАЈКА БЕРЕ ГОРГИНА

 

Није Бог шаровњак

Ил стог сламе

Па да га запалите

И у оџак да се зазида 

Био би сноп ждраке

Довољан да осетли 

Сва небеса

Није он ко зна одакле

Него одавде

Са наше стране прелаза

И деде Крстине

Седи са комшијом Гавром

Креше му упаљач

Да запали цигар дувана

Обадва кашљуцају од смрада бензина

Подигну руку

Кад џадом прође поштар

Једино пљуну ако однекуд бане

Миливоје милицајац

Од којег се  склања и живина

Наш Бог је добар ко Маринко Илић

Из Трлића

Ако се може бити бољи

Тако каже мајка

Док бере горгине

Које ће у цркву понети…

                 Бела Земља.29.01.2020.год.
Данас су Часне вериге.
Пробудио сам се у свитање. Слави Кум

 

 

ПАРА ИЗ ЧЕСНИЦЕ

 

Отац је Бога

Носио као пару из чеснице

Држао га је у недрима

Шапутао у сред ноћи

Заклињао му се у бусен и камен

У шаку жита и капу ораја

Захваљивао за очи и руке

И Бог њему

Што га чува од циче и мемле

Били су к о од исте мајке

Ми смо ослушкивали

Као што чине мрави

Жижак 

Слова на иконама

И миршљаво цвеће

У стајаћој постељини

Која се простиру пред кума

Ако о слави заноћи

Сви смо хтели

Да имамо бога

Као што је очев

Мајка нам је једном рекла

Хвала богу што имате оца

Једнога дана ће вам бити

Пара из чеснице

Устима ће те га чувати…

                         Рогатица.26.01.2020.год.

 

Сутра је Савиндан.

То није дан, као што је среда или субота.

То је њива у недоглед, на којој можеш све да посејеш.

Да на њу доведеш реке, језера, брдо окићено птицама

И јоргованима, као што су они уз Ибар. 

И Ибар можеш да запатиш

Па да их је ко златних гујића.

Био сам мали, када је тај Сава долазио нашој кући. 

Мајка је натирала тесто за леб, 

Док јој шаке не почну светлети ко комади разбијене тегле 

На којима сунце оштри ждраку.

Отац је ложио ватру,

И окретао кромпир у рерни.

Једном сам чуо како каже

Ко измисли овај смедеревац треба му спомен подићи

Увече смо сви седли и јели тај компир

Леб који је мирисао на сунце

Пили водњику и зашећерено вино

Пред Савом се листала нека кљига

Без додиривања

Сама од себе

Као што је и све остало било

Од Бога којег је Отац чувао у недрима…

 

НЕБЕСКЕ ПЕРУШКЕ

 

Посрамљено цвеће

У кући од оглабина

Костобољни ексер

На којем виси ђедова глава

Украшена челом

И коњ под њим

Одавно је оједен пешкир

Налик колијеру

Око окошталог рама

Шљивовог

Углачаног волујским потковом

Донетог ко зна одакле

Разастрта Србија

Пустолина покровца

Окрпљеног мајчином

Материчном пређом

Хвата небеске перушке

Које ће о Видовдану изнети

Пред Грачаницу

Да Бог ако га још буде било

Види да смо некада имали крила

                         Рогатица.23,01.2020.год.

 

Вратио сам се из Црне Горе, намирисане рузмарином и небеским опржима.

Препознао сам Брата и гују му у недрима. Ону што се испод кућног прага извукла од страве. Плашећи се да га ту где се савила испод грудне ћерамиде, не удари нож ил куршум.

Ми браћа, и она сестра наша, са лицем изгребаним још од давнина, када су неки у заседи чекали бога, да га на колац набију и однесу главу неком црњосаву, име  му се не поменуло, негде тамо у Београд. А, и Београд би у Дунав скочио, да га нису оковали.

Питали смо један другога, зашто некоме треба црква, ако нема бога.

Ваљда да потомцима спреми апсану, да има где нека Јерина кике одсећи и Гојковица се у гују замонашити. А, можда би било боље да смо ћутали и превијали боквицу на језик, ми на наш, а други на њихов. Оволиког страдања није било од када се реч устима запатила.

Ето, вратио сам се, а све ми се чини, да је и она дошла замном…

 

 

САМОКОЉ

                     Несретном

Почео је самокољ,

у мртваји званој Србија

Смрт се одвезала

Дојадило јој да буде крајпуташ

Белег који запишавају пашчад

Стуе

Дрекавци

Чуме

Бог је отворио ковачницу

Клепа ножеве

О јаду се с јаднима забавио

Отешњала  нам гробља

Размилиле се утринама

Изанђале мајчине материце

Нема скрасишта ни гуји под прегом 

У збеговима

Арлаучемо 

Претворени у чопоре

И вукови  узмичу

Нема се где

До под крст

И врану на њему.

                   Бела Земља.11.01.2020.год

 

ХЛЕБИШТЕ

                          Изелицама

Утољена је наша глад

Нахранила је љубав

Безлебни у души

Харају хлебишта

Срце мрво

Зачето сунцем

У мајчиној материци

Нахрани и изелице

Има више медених уста

Од оних у којима легу се гује …

                       Бела Земља.11.01.2020.го

 

ЦРНОПРСЈЕ

 

То ђаволе

Удри

Мајка ти певала

Черечи

Пљуј

Лажи на њих

Они су Срби

Њима је мајка Марија

Једино ћеш их ти пробудити

Уснули су од доброте

Од праштања

Од бацања хлеба на вас

Окамењене

Арлаучите

У трубе 

У бубњеве

Нека јечи

И мртве из гроба дигните

Једино ће се тако почети грлити

Омилило вам да сте окућили глад

Видим вам кућу

И кроз оџак је провидна

Само навалите

Срби једино без очију прогледају

Дамарају гавраном у прсима

Нека се крилате

Па вас разнесу по јауковинама

И пред ноге богу однесу

Добар је бог

Видеће он вас

Кошто се види кроз чатмару

Без прошћа

И огњишта.

              Бела Земља. 10.01.2020.год.

 

РАСЧОВЕЧЈЕ

Расчовечили смо се

Скорели са прошћем

Умивено знојем

Нигде кике

Уместо лике

Остале пусте штранге

И врату бљутке

Ни пчеле

Ни гугутке

Живимо као жижак

Крвавог кварца у пескани

Певамо по трговима

Тужније од синџира у апсани

Молимо се богу

А радимо му о глави

Мравље мајке 

Мравље пелене траже

К о очну перут у трави.

              Бела Земља.08.01.2020.год.

 

Мир божији,Христос се роди!

Нигде мира, као да му се Мајка покајала.

 

Брате мој,

помињем те међ људима, и ако је тешко их пронаћи.

Има ту и моје заслуге.

Да попијемо по једну јутрос. Да се почастимо.

Живи смо ваљда, ако нм се не причињавамо…

                          Рогатица. Овде нема ни дана а камо ли датума.